Svakodnevni život Rimljana
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 19 | Nivo: Pravni fakultet

S a d r ž a j:
NAČIN ŽIVOTA............................................................................... 3 Kuće i vile................................................................................. 3 Običaji u jelu i piću.................................................................. 6 Odeća i lični nakit................................................................... 7 ŽIVOT I DRUŠTVO U RIMU.......................................................... 8 Razdaljine i šarolikost života................................................... 8 Grad i unutrašnjost................................................................... 9 ORGANIZACIJA DRUŠTVA.......................................................... 12 RIMSKA UMETNOST I ARHITEKTURA..................................... 14 Avgustov principat.................................................................. 14 Dinastija Julijevaca i Klaudijevaca:
od Tiberija do Nerona (14-68.n.e.)..........................................
15 Dinastija Flavijevaca, Nerva i Trajan (69-117.n.e.).............. 16 Hidrijan i Dinastija Antoni (117-193 n.e.).............................. 17 KRAJ ANTIČKOG SVETA............................................................. 18
NAČIN ŽIVOTA
Kuće i vile
Za vreme Republike i ranog Carstva u Italiji je tradicionalna kuća srednje i više klase nazivana domus, obično su u sredini imala dva unutrašnja izvora svetlosti, atrium napred a vrt pod kolonadom stubova, peristylum iza. Atrijum je obično bio veoma visok, često sa vitkim stubovima koji su okruživali plitak pravougaoni bazen za skupljanje kišnice. Svetlost je prodirala kroz centralni otvor na krovu /compluvium/ i rasipala se u pravcu soba oko atrijuma. Pozadi odvojena od atriujuma zavesom ili drvenom pregradom, bila je glavna primaća soba, tablinum.
Prva značajna odluka ovakve kuće je privatnost. Prizemlje je celo gledalo ka unutrašnjosti, osim nekoliko prozora postavljenih visoko, spoljni zidovi nisu imali nikakav drugi otvor i ukućani su bili zaštićeni od pogleda spolja. Bila je to i mera predostrožnosti protiv provalnika, ali i zaštita od buke i gužve na ulici.
Tokom toplog leta na Sredozemlju vladali su kontrasti duboke senke i jarko osvetljenih delova kuće, pa je čak i u sumornim zimskim danima ritam svetlosti i senke imao snažan vizuelni efekat.
Sve do 1. veka n.e. retko su se koristila prozorska stakla, što je takođe predstavljalo problem, jer ako bi izvori svetlosti ostali nepokriveni, gubila bi se toplota.
U Senekino vreme već je bilo rešeno pitanje osvetljavanja nekada mračnih starinskih kupatila, ali i tada je bilo problema sa osvetljavanjem prostorija naročito ako vlasnik nije mogao sebi da priušti prozorsko staklo, već je koristio zastore ili kapke da bi održao toplotu.
Uopšteno govoreći, tokom vremena stvari su se popravljale. Zahvaljujući sve široj upotrebi prozorskog stakla kuće su bile bolje osvetljene i toplije, postepeni prelaz na trajniji materijal koji je otporan na vatru, posebno (od Avgustovog doba) upotreba cigle i jedne vrste betona, uveli su nove standarde stabilnosti i bezbednosti gradnje, neprestano širenje vodovodne mreže olakšalo je vodosnabdevanje gradova, koji su do tada zavisili od bunara ili cisterni sa kišnicom.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]